Поводом Европског дана науке решили смо да напишемо чланак о једном великану науке, коме још увек није посвећено довољно пажње, иако је заслужује. ЗАМИШЉЕНИ ИНТЕРВЈУ СА МИХАИЛОМ ПЕТРОВИЋЕМ АЛАСОМ Поводом Европског дана науке решили смо да напишемо чланак о једном великану науке, коме још увек није посвећено довољно пажње, иако је заслужује. Упознаћемо вас са животом и делом Михаила Петровића Аласа на мало другачији начин. Информације о њему ћемо вам представити у облику замишљеног интервјуа. 1. Да ли нам можете рећи када сте рођени? И где сте рођени? Рођен сам 6. маја 1868. године у Београду. 2. Реците нам где сте стекли формално образовање? Да ли бисте издвојили неког од школских другова као радо упамћену особу? Завршио сам Прву беогрдаску гимназију 1885 године у генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима, а затим сам уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршио сам 1889. године. После тога, у септембру 1889. отишао сам у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на Вишу нормалну школу, научни одсек. 3. Да ли нам можете рећи када сте постали професор? Године 1894. године постао сам професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду. У то време сам био један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. 4. Да ли нам можете рећи у којим академијама сте били дописни члан? Године 1897. постао сам дописни члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије. 5. Да ли нам можете рећи на ком факултету сте предавали? Предавао сам на Филозофском факултету. 6. Које награде и признања су вам нарочито драга? Године 1939. постао сам почасни доктор Београдског универзитета. Исте године награђен сам орденом Светог Саве првог реда. 7. Занима нас како сте добили надимак "Алас"? Надимак „Алас" значи речни риболовац и потиче од моје љубави према риболову. Међутим, нисам био само поклоник риболова, већ сам постао прави стручњак у овом домену. Године 1882. постао сам рибарски шегрт, a 1895. године сам полагао испит за рибарског мајстора. 8. Да ли је још нешто осим науке и риболова привукло Вашу пажњу? Поред тога што сам се занимао за науку и риболов, био сам музичар, свирао сам виолину, а чак сам основао и музичко друштво. Поносим се тим што сам конструисао хидроинтегратор, а 1900. године сам освојио златну медаљу представљајући ову направу на Светској изложби у Паризу. 9. Да ли сте у току свог рада наилазили на неке препреке? Да, имао сам проблема и то са владом. Током прве године 20. века влада је покушала да ме представи као ,,промашај од човека“ који је изабрао да живи живот риболовца. Власти су ме неколико пута спречиле да постанем председник Краљевске академије иако су ме академци предложили за то место. Живот на речном пристаништу с ограниченим друштвом био је једини начин да сачувам свој душевни мир. Јелена Панић, Мирјана Саић и Вања Антић VI4
0 Comments
Leave a Reply. |